NATAŠA HARTWEGER
Dobrodošli na stranicu o meni!
Ćao svima,
Hvala vam što želite da čitate o meni. Nudim vam dve opcije. Evo prve, kraće:
Zovem se Nataša Hartweger. Završila sam germanistiku, radila sam dugo u gimnaziji. Napisala sam nekoliko priručnika za planiranje i organizovanje nastave i objavila nekoliko naučnih radova. Vodila sam mnogo seminara u zemlji i inostranstvu na temu nastave i korišćenja tableta i mobilnih telefona u nastavi.
Licencirani sam ispitivač za Geteove i TELC ispite. Sudski sam tumač za nemački jezik. Tokom 2016. godine sam osnovala svoju školu jezika i u njoj vodila sve sektore skoro 4 godine. Od marketinga, ljudskih resursa, finansija, IT odeljenja do menadžmenta – sve sam radila sama.
Danas škola ima oko 300 polaznika, 20 profesora i preko 30 000 pratilaca na raznim društvenim mrežama. Poslednjih 10 godina se edukujem na polju digitalnog marketinga. To me je podstaklo da svoju priču podelim sa vama i da sve (a pre svega žene) motivišem da slede svoje snove i da im na tom putu pomognem.
Na Instagram profilu Nataša Hartweger ću pisati o svemu što mene nisu učili na fakultetu, niti su mi govorili roditelji. Pričaću vam sve što znam, sve o čemu sam maštala i čega sam se plašila i nadam se da će vam koristiti da stignemo do onoga što mislim da nam je svima cilj. Da budemo zadovoljne sobom i da budemo svoje. Pridruži mi se!
A, da, nisam pomenula važan segment mog života o kome cu takođe pisati. Obožavam sport, trčala sam nekoliko polumaratona, sledeći cilj je maraton. Vodim i volim zdrav život i u telu i u glavi. Dan ne može da mi prođe, a da se ne smejem, onako glasno.
Moji počeci i prvi susret sa preduzetništvom...
Nisam bila poslušno dete. Bila sam kažu tvrdoglava, uporna, ponekad bezobrazna. Omiljena anegdota iz detinjstva je kada me je tata kaznio i sakrio nove omiljene patike. Našla sam ih i bilo je očekivano da ću ih uzeti i nositi. Umesto toga napisala sam mu: “Ne trebaju mi. Jadan si i ti i patike koje si mi kupio.”
Taj ponos je ostao do dan-danas. Taj ponos me terao da stvaram sama i da niko ne može da me kažnjava. Tu je možda i počela moja preduzetnicka priča.
U osnovnoj školi sam vodila programe, glumila u predstavama, bila angažovana na raznim projektima. Onda je došla gimnazija, pa i bombardovanje ali preduzetnički duh je bio prisutan. Tada sam nabavljala video kasete (vi mladi guglajte šta su video kasete) sa treninzima iz Amerike, presnimavala ih i prodavala.
Meni je zapravo bilo najvažnije da zaradim da kupujem nove video kasete kako bih imala svoju kolekciju treninga koje sam oduvek obožavala.
Onda je krenuo fakultet. Upisala sam DIF i germanistiku. Jezici su bili moja ljubav i znala sam od petog razreda da ću studirati jezik.
Preduzetništvo nije bilo omiljeno u mojoj porodici. Roditelji su smatrali da treba da predajem u školi, imam miran, ne tako zahtevan posao. To je iz njihove perspektive idealan posao za ženu.
Germanistiku sam završila kao druga u svojoj generaciji. Boravila sam tokom studija u Austriji i tamo stekla neke nove vidike i počelo je osamostaljivanje (najveća boljka balkanskih porodica). Tokom studija sam vodila emisiju na lokalnoj televiziji. To mi je omogućilo da od 19. godine nisam bila finansijski na teretu roditelja.
Kako sam pronašla prvi posao?
Još na poslednjoj godini fakulteta sam sa CV u rukama išla od škole do škole i tražila posao. Tako sam i našla posao u gimnaziji, bez ikakve veze i bez ičijeg urgiranja!
Dok sam radila u gimnaziji, sa strane su se nizali dodatni poslovi. Držala sam privatne časove, organizovala putovanja za Beč u saradnji sa austrijskim ministarstvom prosvete, sarađivala sam sa nemačkom ambasadom na raznim projektima, radila u Geteovom institutu, bila pomoć kod organizovanja manifestacija, počela da pišem za izdavačku kuću Klett, postala sudski tumač, prevodila za skoro sve najvažnije firme u zemlji, organizovala i vodila DAAD kurseve na fakultetima…
Sigurno ima još nešto, setiću se. Davno je to bilo.
Kako je nastao Hartweger Centar?
Prvo je moja bivša učenica Maja počela da drži poneki privatni čas u stanu u kom sam ja i živela i radila. Onda smo mislile da idemo dalje i ja sam u gimnaziji imala svoje dve omiljene učenice – Ninu i Milicu. Obe su naravno završile germanistiku. Milica je otišla u inostranstvo, a Nina je počela sa nama.
